latinicaenglish
 
Данас је петак, 15. децембар 2017
О манастиру
У близини Шавника,у кањону ријеке Бијела, налази се Манастир Бијела са црквом посвећеном св. Георгију. Окружен је старом шумом и стијенама тако да постаје видљив тек ,кад човек ступи пред њега.
 
По предању манастир је подигао Кнез Вуловић из Бијеле, Бан Козлина из Тушине,  уз богат прилог св. Јована Владимира.  Оснивање манастира се везује за битку против Бугара, који су како историчари кажу “прегазили све српске земље , дошли до Таре ријеке,  гдје су их Дробњаци сачекали и побили” и у спомен ове битке је саграђен Манастир и посвећен св. Георгију који је слава свих Дробњака.  Ова битка је могла бити по неким историчарима између 997. и 1002. године.
 
Раније се манастир звао туњомирски, по брду Туњомиру у близини,  и црква св. Владимира која се налази поред римског друма преко Туњомира.  Називао се и Биовски манастир који се и данас доста користи и на неким мапама тако стоји уписан и данас. Бијела је добио како предање каже по првим становницима, који су се доселили из Бијеле код Херцег Новог  или по ријеци Бијела.
 
Као спомен старине постоји и данас један бор преко пута  манастира за кога предање каже да га је засадио св. Сава.
Манастир је имао велику улогу кроз вријеме.  Помиње се да је св. Јован Владимир једно вријеме управљао Дробњаком.  Између осталих помиње се да је св. Лазар Косовски богато обдарио овај манастир а Царица Милица приложила овоме храму икону Пресвете Богородице, која се нажалост није до нас очувала.  Мјештани кажу да је ову икону узео завод за заштиту споменика културе, али у контакту  с  њима поричу да ишта знају за њу.  Но даће Бог да се она опет врати одакле је отишла привремено.
 
Такође је Манастир током времена био велики духовни центар, и мјесто састанка за многе важне догађаје. Када се у бој на Косово ишло, одавде су кретали и овдје су се причестили пред полазак.
 
 Манастир је био мјесто гдје су се многи договори вршили и заклетве, пред разне битке против Турака.  Зато је Манастир више пута био похаран,  разаран до темеља а и поново пеликански васкрсавао , из пепеле у Живот нови,  из мржње затирања у љубав постојања и братскога сакупљања.  А игумани Манастира и околно свештенство су били иницијатори и организатори за опстанак битних догађаја.
 
Као први писани помен манастира имамо 1656. Год. Када је у  њему писана књига, која се данас налази у Кијеву. Из прве половине 17. вијека имамо катастик Манастира Добриловине, у коме се помињу имена више Јеромонаха међу којима и Манастира Бијеле . Помињу се имена Никона, Арсенија, Максима.
Године 1702. Турци су спалили манастир.
 
У  Манастиру  Косијереву на Јеванђељу  пише „ да су почели градити манастир Бијелу  1728. и  1848.
Постоји предање да је од 1705. до 1735. године био игуман Максим.  Он је украсио цркву, проширио имање, саградио конаке и келије за монсахе, житнице и друго.
 
Игуман Бијеле Арсеније и монахиња  Стефанија, помиње се да  су  1751. Године  дали прилог за манастир Острог.
Године 1804. и 1805. год. Манастир се Бијела води као појушчи,  што означава да није опорушен него се у њему поје, служи.
Игуман Макарије је из Бијеле однио вијест на Цетиње Владици да је убијен Смаил Ага. За то је добио напрсни Крст али га није пуно носио. У повратку за Бијелу , негдје на Крнову га Турци сачекају и посеку а Манастир похарају.  То је 1840. год. Обновљен је 1855. год.

Задњи пут је обновљен , како стоји и дан данас , више улазних врата “ Понови се манастир св. Георгија, за владе Књаза Никола  I при митрополиту  Г. Митрофану ,  настојатељ  игуман Дионисије  Глођаја  1887.
 
Манастир је најраспрострањенији облик,  једнобродна црква са полукружном  апсидом и тродјелним звоником на преслицу.  Дугачка је 13,5  а широка 6,5 метара.  Источни зид цркве је од фино тесаног камена, до други су од грубљег материјала.  На источном зиду висoко изнад врата постоји шестокрака розета.  Патос је од камена.  Иконостас стари је из 1911. gод.  Има два звона , једно је поклон  потпуковника  Јована Жижића из 1930. год.  а друго је из 1870. Јанко Дукин.
 
Игумани Манастира су били Игуман Максим, Јован Савин, игуман Арсеније, архимандрит Макарије Карановић из Краљева,убили га турци, игуман Серафим Ђачић, такође га турци убили,  који је дошао из ман. Пиве. Протојереј Стефан Тадић, игуман Дионисије Глођаја, који је замонашио Василија Грбовића,  давши му име Викентије, игуман Прокопије Врачар,  поистижник ман. Пиве. Јермонах Саватије Вујовић из опутне Рудине,  јеромонах Јосиф Лекић, Архимандрит  Михаило Церовић,  син војводе Новице Церовића.  Сабрат Јеромонаха Саватија помиње се Јеромонах Макарије Ђуришић.  Сабрат ман  Бијела  Мојсеј  Поповић,  премештен из  ман. Добриловине, Јеромонах Јефтимије Гломазић из пиве,  Јеромонах Михаило Жугић је био игуман мана. Подмалинско а уједно и водио рачуна о ман. Бијела.  Јеромонах Лукијан Зечевић из Бањана,  Игуман Рафаило Ђуровић, јеромонах Мелхиседек Ђуровић из села Пожар, Јеромонах Руфим Жижић,  сабрат манастира Бијела, међу свештеницима су ту Ђорђије Ивановић,  касније протојереј Периша Ђикановић из горње Бијеле а после њега Протојереј Митар лопушина из Струга повише Манастира Бијела. И тако до 1992. год.
 
Од 1992. Благословом митрополита Амфилохија , бригу о ман. Бијела преузима сабрат ман. Острога Јеромонах Исаија и мати Анастасија.  Тада је почело да заживљава Богослужење у овим светињама, у некима и по први пут од рата, после скоро 50 година.
 
Почела је и обнова манастира. Црква је покривене бакром. Унутра је урађен нови камени патос. Нови иконостас на месту онога старога који је био дотрајао, пошто је црква прокишњавала временом. Већина цркве је фрескописана,  фреско најстаријом техником а остали дио ће уз Божју помоћ бити завршен 2015. год. Набављене су све књиге за службу, такође и свети Сасуди и одежде свештеничке. Урађен је трон за икону св. Георгија која је најстарија икона у Манастиру.  Урађен је и сталак за целивајућу икону и све то као и иконостас урађено је у дуборезу у манастирској радионици.
 
Урађен је нови конак на старом темењу,  да старина траје. Ту се налазе монашке келије,  и остало за потребе монаха који ће ту живети.  Такође има и још један објекат у коме су доле радионице а на спрату монашка трпезарија која је већином осликана фрескама. Президан је потпорни зид  око  манастира и у плану је изградња звоника и капије .
 
Поново је заживео манастир. Крштава се, венчава. Као некад опет долазе на службе, као што наш патријарх Павле каже, да нас наши претци, познају и признају. Амин.
Распоред БОЖИЋНИХ БОГОСЛУЖЕЊА
  • 06. јан - Налагање БАДЊАКА у 15ч. испред Манастира
  •  
  •  
  • 07. јан - БОЖИЋНА ЛИТУРГИЈА у поноћ
Распоред богослужења
  • Литургија:
  • Радним данима у 06 ч.
  • Недељом и празницима у 07:30 ч.
  • Јутрење: 05:00 ч.
  • Вечерње: 17:00 ч.
Манастир Бијела | Сва права задржана ©2015 | Продукција ИнфоБит